Обележавање Светског дана среће

Прво обележавање овог дана у нашој школи имало је за циљ да ученике подстакне на размишљање о личним вредностима, о стварима које су им истински важне. Желели смо да подстакнемо код ученика ведрину, оптимизам, размену и радост бављења заједничком темом, која свим генерацијама измамљује осмех и пријатне асоцијације.
 
Ученици 4. разреда средње школе и чланови Ученичког парламента, Давид Раосављев и Милица Станисављев, добили су истраживачки задатак од педагошкиње школе, Славице Стојанов, да испитају шта је за њихове вршњаке срећа и шта их чини срећнима. Опробали су се у разним професионалним улогама – били су новинари, испитаници, сниматељи, монтажери, тонци… Потпуно дорасли задатку, успешно га обавивши. У овом забавном послу, пуном комичних ситуација, најчешће иза камере, учествовали су и ученици 3. и 4. разреда смш: Звонимир Симичић, Огњен Кецман и Василије Крајновић.
 
Анкетирање је обављено у школи, али и на улицама нашег града. Снимали су камерама, те монтирали у кратки филм. Анкета је показала очекиване резултате: нашим ученицима је музика на врху личних вредности и највише их усрећује, уз здравље, породицу и пријатеље. Пошто музицирају свакодневно, закључујемо да су наши анкетирани ђаци (на нашу срећу) веома срећни.
 
Филм о срећи приказан је на Донаторском концерту школе, који је одржан у Културном центру на Светски дан среће, 20. марта 2024. године, уз бројне извођаче, наставнике и ученике школе и ноте популарних мелодија, са доминантним латино ритмом. Са концерта су кућама отишли срећни и извођачи и публика.
 
Срећа је, такође, била тема часова италијанског језика код наставнице Иване Станков, које је тог 20. марта одржала 2. и 3. разреду смш. Заједно су певали познату италијанску песму „Felicità“ и израдили групни пано на тему „Шта ме чини срећним“. Педагошкиња Славица Стојанов и психолошкиња Марија Савић издвојиле су лепе мисли о срећи на папирима, те их у виду порука делиле свима у школи, са циљем да се гласно читају и размењују.
 
Срећом смо се бавили и наредне недеље, на часовима филозофије, грађанског васпитања, енглеског језика, јер среће никад није превише, иако је најчешће „мала, обична, неприметна“ и често је нисмо свесни.
 
Текст: Славица Стојанов, педагог школе.